Prokletstvo genetike ili poklon koji dobijemo s godinama?
Na sam spomen usporenog metabolizma javljaju nam se sećanja na obilne večere koje smo mogli da konzumiramo bez uticaja na brojku na vagi, a sada, nekoliko godina kasnije i one 2 kockice čokolade kao da idu direktno u stomak i bokove.
Zašto je to tako i da li ta pomisao „drži vodu“?
Sadržaj
- Šta je zapravo metabolizam i možemo li da utičemo na njega?
- Šta je uzrok usporenog metabolizma i možemo li kriviti genetiku?
- 5 koraka kako ubrzati metabolizam prirodnim putem
Za početak treba odgovoriti na neka osnovna pitanja, kako bi razumeli materiju.
Šta je zapravo metabolizam i možemo li da utičemo na njega?
Naš organizam je složeni sistem za koji primećujemo da se svakim danom menja, pa krenimo redom.
Metabolizam obuhvata niz biohemijskih procesa kojim naš organizam unesenu hranu (kalorije) pretvara u energiju koja nam omogućava da dišemo, krećemo se, razmišljamo… Kako bi razumeli njegov uticaj na kilograme najlakše ga je podeliti na dva procesa: razgradnju (katabolizam) i izgradnju (anabolizam).
Katabolizam je proces u kojem se nutrijenti iz hrane (proteini, masti, ugljeni hidrati) razgrađuju na manje elemente i u tom procesu dolazi do oslobađanja energije.
Ta energija koristi se u procesu anabolizma gde se iz manjih molekula sintetišu veći spojevi (npr. sinteza proteina iz aminokiselina).
Što je metabolizam brži, brže je i sagorevanje kalorija, a potrošnja veća od unosa kalorija tajna je vitke linije.
Najčešći znakovi usporenog metabolizma:
- Umor i osećaj iscrpljenosti
- Osećaj nadutosti i težine
- Suva i lomljiva koža i kosa
- Česte promene raspoloženja
- Debljanje (bez obzira koliko pazili na ishranu)
Šta je uzrok usporenog metabolizma i možemo li kriviti genetiku?
Genetika kao i godine utiču na metaboličke procese, starenjem dolazi do promene sastava tela, propadanja mišićne mase i povećanja udela masnog tkiva. Rezultat toga je usporeni bazalni metabolizam i smanjena potrošnja kalorija.
Šta je bazalni metabolizam?
Bazalni metabolizam pokazuje koliko kalorija telo sagoreva u stanju mirovanja kada održava samo vitalne funkcije organizma. 1 kg mišićne mase u mirovanju troši 50 kalorija, dok 1 kg masnog tkiva troši samo 5 kalorija. Dok na genetiku i starenje ne možemo uticati, možemo menjati sastav tela i fizičkom aktivnošću pokušati da povećamo udeo mišićne mase kako bi u mirovanju trošili više kalorija. Dodatni uzrok usporenog metabolizma su loše prehrambene navike. Preskakanje obroka i stroga dijeta najgori su neprijatelji metabolizma. Ukoliko su razmaci između obroka preveliki ili se u telo ne unose svi makronutrijenti (npr. izbegavanje ugljenih hidrata) telo dolazi u status gladovanja i povećane potrebe za određenim nutrijentima, kao odgovor na to, usporava metabolizam kako bi energija koju je dobio iz obroka potrajala što duže.
5 koraka kako ubrzati metabolizam prirodnim putem
Česti obroci ubrzavaju metabolizam
5 obroka na dan osigurava telu energiju u pravilnim vremenskim razmacima, ne dolazi do stanja gladovanja (posledično nema ni prejedanja) te organizam nema potrebu usporavanja metabolizma i „čuvanja“ zaliha energije (kao što se događa u dijetama).
Sveže voće nije rezervisano samo za letnje odmore
Ananas, papaja, mango, smokve, brusnice uz to da nas osvežavaju obiluju enzimima, vlaknima i vitaminima koji će ubrzati probavu i pomoći organizmu da razgradi masne naslage i obnovi se energijom.
Dehidratacija usporava rad celog organizma
Voda je glavni čistač našeg organizma, osigurava da stanice u telu normalno funkcionišu, ali i da se svi toksini koje filtriraju jetra i bubrezi uklone iz tela. Ukoliko imate osećaj povećanog zadržavanja vode u telu posegnite za brezom, koprivom i maslačkom koji će pomoći da se rešite „oteknutog“ izgleda ali nikako ne smanjujte unos vode posebno tokom letnjih meseci.
Kofein – prijatelj raspoloženja ali i metabolizma
Uz to da podiže raspoloženje i budnost kofein aktivira metabolizam i pospešuje sagorevanje masnoća. Ukoliko vas previše kafe unervozi, zeleni čaj ili čak njegov jači predak mate čaj osiguraće uravnoteženo podizanje energije i osećaj razbuđenosti bez izazivanja „kofeinske nervoze“. Dodatno daje osećaj sitosti i povećava učinkovitost vežbanja.
I šetnja je fizička aktivnost
Ukoliko na sam pomen fizičke aktivnosti pomislite kako niste osoba za to ne zaboravite da i sat vremena šetnje (u ritmu kojem razgledavate prodavnice) sagoreva oko 238 kalorija, a već malo podizanje tempa (brzina 5km/h) u sat vremena sagoreva 340 kalorija. Uz to da topi kalorije, smanjuje nivo stresa i podiže lučenje dopamina (hormona sreće).
Uz šetnju, letnje mesece iskoristite za vožnju biciklom, plivanje i druge zabavne aktivnosti na otvorenom i posmatrajte kako sa vašom aktivnošću raste i aktivnost vašeg metabolizma.